Pakao, čistilište...

A danas sam izašla sa svojim matorcem. Stariji je od mene tačno 33 godine. Njemu sam „kao“ bila verna oko godinu dana. A znao je kakva sam i opet je poverovao da sam baš od njega okrenula novu stranicu svog života, da sam se pokajala i rešila da se smirim.

Nikada nisam mislila da će se stvarno razvesti zbog mene. U glavi mi je bilo da ako ga do sada neka nije razvela, mislim dok je bio u punoj snazi, neću ni ja. Jednog dana mi je saopštio da je podneo zahtev za razvod braka. Bila sam u šoku. Naročito, što sam se još uvek viđala sam još dvojicom, a ponekad i trojicom, navodno bivših.

E, ljudi, da me ne shvatite pogrešno. Nisam ja ni nimfomanka, ni sponzoruša. Mada, priznajem, bolje bi mi bilo da sam bar jedno od ta dva. Ja to radim izgleda iz hobija i čistog zadovoljstva. Navučena sam na one leptiriće i onaj osećaj zaljubljenosti. Čim počne da bledi, odoh ja!

No, da se vratimo mom matorcu.

Ćudna je to priča. Imala sam 17 godina kad smo se upoznali. Mnogo vremena provodili smo zajedno. Iz profesionalnih razloga. Mrzi me da pišem o tome ( a i nije nešto preterano značajno za našu priču ). Bilo je tu varnica već tada, moram priznati. On je bio slobodnog duha, spreman na sve, a ja opterećena ( tada ) malograđanskim moralom. Životi su nam se čudno ukrštali: na dve, pet, sedam i više godina. Uvek je postojalo ono nešto. Nikad nisam smela da idem do kraja. A čini mi se ni on nije bio preterano hrabar kad sam ja u pitanju.

Nikad neću zaboraviti naš prvi poljubac. Bilo je to na nekom stepeništu. Bilo je hladno. Imao je plavu sportsku jaknu. Krenuo je ka meni, ali kao da nije verovao da ću ovog puta popustiti. Jednostavno sam mu ovlaš dodirnula usne. Ustuknuo je. Kad je pokušao da progovori, glas ga je izdao. Ma čula sam uzdah iz grudi koji mu se prigušeno oteo. Zastao je. Ne sećam se šta je rekao...

Elem, od kada sam u sadašnjoj vezi, ja zaista, ali zaista nastojim da raskinem sa svim prethodnim glupostima. Naravno, u to vreme sam bila sa matorim. Ni njemu nisam ništa rekla. Preklinjao me je da mu kažem o čemu se radi. Ja sam jednostavno ostajala nema. Bar u njegovom prisustvu. Što se mene tiče, leptirići su nekako utihnuli. Što je postajalo ozbiljnije, bivala sam svesnija da ga ne želim. Znala sam to od uvek. U stvari, želela sam ga za društvo, provod, ali ne i za muža. I danas mi zamera što sam ga odbila.

Sad moram malo o njemu. Iako ima koliko ima godina, ne izgleda tako. U jako je dobroj formi. Energičniji od bar 80% mladića koje ja poznajem. Pisao mi je pesme, pisma. Osećala sam se kao kraljica. Ni sex nije bio loš. Požrtvovan je u sexu do iznemoglosti. To me je ponekad nerviralo, da ne kažem iscrpljivalo. Itd, itd...

Zvao me je na ručak, večeru, u restoran, hotel ili šta god želim. Samo da se vidimo. Videla sam da pati, da voli. Rekla sam mu strašne stvari. Rekla sam mu da on ne voli mene zbog toga kakva sam već da voli sebe sa mnom, da voli iluziju da je ponovo mlad! Bio je šokiran. Normalno. Sve vreme dok sam govorila, znala sam da je i to jedna od mojih laži. Uistinu me je voleo.

Nije me mrzeo ni posle ručka. Ali nisam rekla da volim drugog.