Pakao, čistilište...

Bilo je to jedne noći kod tetke. Tata i ja smo spavali kod njegove sestre. Njih dvoje se dugo nisu videli, a ja sam bila umorna i ubrzo sam zaspala u trosedu dnevne sobe. Njih dvoje su pričali u trepezariji. Kroz polusan, a sigurna sam da to nije slučajno, prilsuškuvala sam razgovor. Intuicija mi je govorila da iako umorna, moram da ostanem barem u stanju u kojem mogu da registrujem zvukove oko sebe.

„Njih dve su jako dobra deca. Dolaze kod mene na posao. Uvek nasmejane. „Čika Mićo, čika Mićo!“ Meni drago što mogu da pomognem. Ipak je njihov pokojni otac moj kolega. Mada za života nismo baš sarađivali. Poštovali smo se i to. Kad je umro, ona je ostala sa njih sedam. Morala je da radi. A nije znala posao. Tako sam se ja tu našao. Njih dve najstarije me jako vole. Zamisli, one ne piju kafu!“

Moj otac je veličao dve potpuno prosečne devojčice dok je mislio da ja spavam. Ni reč nije rekao tetki o svojim ćerkama. Samo je o njima pričao. A najviše me je zabolelo ne što su mi uzimale oca i supruga moje majke već što moj otac o meni pojma nije imao, a osuđivao me je. Znam ja šta koja njegova priča znači. Znam ja šta koja njegova intonacija poručuje. Sve mi je, na žalost, bilo jasno. Plakala sam te noći. Plakala sam i dok je on odlazio na spavanje i bio tu na manje od par metara od mene. Patila sam što znam kakve su kad uveče izađemo u grad. Znam šta su muškarci mislili o njima i za šta su ih koristili. Ali, zaboga, one „ne piju kafu“!

U to vreme sam bila dobro dete. Nisam imala momka, nisam pila kafu, ni pušila. Kao što ni danas sa toliko godina iza sebe to ne radim. Moj otac i danas mi potura okrajak hleba, jer za dosadašnjih toliko godina nije upamtio da ja to ne jedem.

Moj otac je upoznao moja dva momka, a znao je za njih trojicu ukupno. Moj otac je zaustavio na ulici čoveka kome se ispovedio da je poludeo od mene, jer nam muškarci stalno „defiluju kroz kuću“. Čovek kome je on otvorio dušu je došao da mi to kaže, izvinjavajući se što mora to da mi prenese. On sam nije mogao da nosi taj teret, „znajući te“. Ja sam samo sedela i ćutala, okružena svojom tišinom. I onda je sat vremena govorio o tome da ne razume kako otac može tako da govori o svom detetu, sve i da je tačno. I dalje sam ćutala.

Prozori sobe u kojoj sam odrasla gledaju na prozore jedne Ivane. Ivana je godinu dana starija od mene i od svoje desete godine se zabavlja sa momcima. Ivana se udala sa 19 za dečka 3 godine mlađeg od sebe, jer je bila trudna. Ivana se razvela posle porođaja i nastavila da izlazi sveke večeri u grad. O Ivani govore strašne stvari. Moja mama nikada u to nije poverovala. Uvek mi je govorila da sam ljubomorna na finu devojku kakva sama nisam. Ivani je umro otac pre mesec dana. Kada je mama srela Ivaninu mamu, ona joj se izjadala kako je njen suprug umro od sramote svoje kćeri. Moja mama je meni to prenela i odgovorno ustvrdila da ona pojma nije imala da je Ivana takva.